Mleka od žitarica

mleka-od-zita

Mleka od žitarica
Važna napomena!
Mleka od žitarica nisu zamena za kravlje mleko.
Mleka od žitarica nemaju ukus niti teksturu kravljeg mleka, iako neka mogu da posdećaju.
Nijedna od biljnih opcija mleka ne podudara se u potpunosti sa kravljim mlekom.
I da, o ukusima ne vredi raspravljati.

Za i protiv!

Svaka vrsta mleka ima svoje prednosti i nedostatke, u zavisnosti od ishrane, zdravlja, prehrambenih potreba ili ličnih preferencija ukusa.
Kada zapravo pogledamo bilo koje mleko je vrlo vodenasta tečnost, preko 90 procenata je uvek voda. Zbog toga je svaka količina hranljivih sastojaka koja se više ili manje razblaži i bilo kakvi zdravstveni efekti zavise od toga koliko mleka popijete.

Ne tako davno bilo moguće naći samo punomasno kravlje mleko. Kravlje mleko sada dolazi u svim vrstama: sa 3.5%/3.2%/2.8%/1.5%/0,9% mlečne masti, obrano (bez masti), mleko bez laktoze. Mada, poslednjih godina afirmiše se sve više i kozije mleko.Punomasno kravlje mleko i punomasno kokosovo mleko bogato je mastima i kalorijama, što treba uzeti u obzir ako tražite hranljivi napitak sa manje kalorija. Punomasno kravlje mleko sadrži više kalorija i zasićenih masti nego bilo koje drugo mleko, osim kozjeg.
Imajte na umu da biljna mleka ne nude iste prehrambene prednosti, funkcionalnost ili ukus kao kravlje mleko. Razumevanje razlika između njih može vam pomoći da odredite najpogodniji napitak za sebe i svoju porodicu.


Niži procenat proteina kod biljnih mleka može predstavljati problem deci i starijim osobama.Mleka na biljnoj osnovi prilično se razlikuju po sadržaju, dok je kravlje mleko prilično standardno.
Prema rečima Vasantija Malika, vanrednog profesora za nutricionizam na Harvardu T.H. Chan School of Public Health, ako vam kravlje mleko prija, zaista nema funkcionalnih razloga da pređete na biljnu opciju. Kravlje mleko je dobar dijetetski izvor potrebnih vitamina i minerala. Porcija kravljeg mleka sadrži kalcijum, vitamin D, vitamin A i mnoštvo mikroelemenata koji su vam potrebni u vašoj ishrani. Nekada su stručnjaci preporučivali jesti mlečne proizvode za izgradnju kostiju i sprečavanje preloma. Ispostavilo se da ne postoje dovoljno jaki dokazi da konzumacija puno mleka ili mlečnih proizvoda ima stvarnu korist kada je u pitanju smanjenje rizika od preloma.


Dakle, ako želite da pređete na biljni proizvod ili ako to trebate učiniti zbog alergije na mleko ili intolerancije na laktozu, iste hranljive materije možete dobiti pažljivim odabirom mleka biljnog porekla.


Postojala je zabrinutost da je soja, koja sadrži izoflavone, vrstu biljnog estrogena koja je slična ljudskom estrogenu, podsticala rak dojke i endokrine poremećaje. Te teorije su razotkrivene. Glavni problem soje je kod ljudi koji imaju alergije na proizvode na bazi soje. Ako ste alergični na soju, to je naravno nešto što treba izbegavati.

Iako je veći unos klasičnih mlečnih proizvoda povezan sa manjim rizikom od raka debelog creva, neke studije su to povezale sa većim rizikom od uznapredovalog karcinoma prostate i većom učestalošću raka jajnika. Dok ne bude dostupno više informacija, ne postoje zvanične preporuke koje savetuju ljude da jedu više ili manje klasičnih mlečnih proizvoda na osnovu nalaza studije. Međutim, ako vi ili član porodice imate veoma visok rizik od bilo kog od ovih stanja, možda ćete želeti da razgovarate sa svojim lekarom o tome da li ishrana ovog tipa može uticati na vašu verovatnoću razvoja karcinoma.

Kalcijum u kravljem mleku je razlog zašto nam je rečeno da ga pijemo, ali ne zaboravite da kravlje mleko podrazumevano sadrži i dobru dozu hormona i antibiotika zaostalih iz procesa uzgoja životinja I proizvodnje na farmi. To nikome nije potrebno.
Sa druge strane u mleku biljnog porekla kalcijuma ima veoma malo ili ga nema uopšte, te ga treba nadoknaditi iz drugih izvora, što se u industrijskom biljnom mleku i radi – dodaju se i drugi vitamini I minerali kojih nema a potrebni su telu sa ciljem da se napravi što bliža alternativa kravljem mleku.
Postoje prirodne, zdrave i dostupne alternative izvora kalcijuma, na primer mikrobilje graška koje je bogato I biljnim proteinima ili mikrobilje rukole.


Postoje prirodne, zdrave i dostupne alternative izvora kalcijuma, na primer mikrobilje graška koje je bogato i biljnim proteinima ili mikrobilje rukole ili pak svež sok od ječmene trave koji ima 11 puta veći sadržaj kalcijuma od kravljeg mleka.


Biljna mleka su ekološki prihvatljivija od kravljeg mleka, jer uzrokuju manje štetni uticaj na prirodu i životnu sredinu uopšte, pre svega zbog resursa koje koriste i nusprodukata njihove proizvodnje. Za proizvodnju jednog litra kravljeg mleka potrebno je oko 1.000 litara vode. Da biste proizveli istu količinu ovsenog mleka, potrebno vam je manje od 200 litara vode. Koliko će nam voda kao resurs značiti u budućnosti tek ćemo videti.


Sumarno, razlozi zbog kojih ljudi koriste biljna mleka:

  • Netolerancija na laktozu
  • Alergija na mleko
  • Ne vole kravlje mleko, ali vole kremasti ukus, ili im je potreban sličan proizvod nalik mleku za pripremu obroka
  • Veganska ishrana ili način života
  • Inflamatorna bolest creva
  • Zabrinutost zbog antibiotika, pesticida ili hormona koji se potencijalno nalaze u kravljem mleku
  • Etička pitanja

 

Zdravstveni benefiti mleka od žitarica

Najkorisniji razlog korišćenja biljnih mleka je što osobe intolerantne na laktozu mogu uživati u napicima poput kravljeg mleka. Drugi razlozi su sjajan ukus i male količine masti u većini mleka na biljnoj bazi. Mleko na biljnoj bazi takođe je vrlo pogodno za ljude koji odluče da se hrane vegetarijanski ili veganski.


Prednosti biljnih mleka je da su bogata vitaminima i mineralima, većina ih ima malo masti, ne sadrže holesterol, imaju zdravu kombinaciju mono- i polinezasićenih masti i savršena su za ljude sa sporim digestivnim sistemom.


Sva ostala biljna mleka imaju zdrav profil masti. Pirinčano, ovseno(kao i ostala žitna mleka) i bademovo mleko imaju apsolutno najmanji sadržaj masti.
Ukoliko morate ili želite da smanjite količinu životinjskih proteina i količinu zasićenih masti, smanjenje konzumacije kravljeg mleka je jedna od opcija, a biljna mleka mogu da budu kvalitetna alternativa, dodajući pri tom nove nutritivne benefite, nove ukuse i dobar osećaj koji izazivaju na nepcu i telu uopšte. Za osobe koje su netolerantni prema kravljem mleku-imaju alergijsku reakciju na laktozu(prirodni šećer koji se nalazi u mlečnim proizvodima-disaharid koji se sastoji od molekula galaktoze i glukoze) ili one koji žele da probaju i da se hrane drugačije nego dosada, postoje kvalitetne alternative kravljem mleku. Mleka od badema, soje, kokosa i žitarica (pirinča, ovsa, ječma, spelte, prosa, heljde, amaranta, kinoe) su popularna biljna alternativa kravljem mleku. Nezaslađena biljna mleka gotovo nemaju šećer, ili se zaslađuju urmama, ječmenim sladom, medom što su mnogo zdaraviji i korisniji izvori šećera. Kravlje mlekom ima više šećera od većine biljnih mleka. Mlečni šećer – laktoza – prirodna je komponenta mleka. To je jednostavan šećer, što znači da se brzo razgrađuje i vaše telo brzo apsorbuje na isti način kao i rafinisani šećer. Nivo proteina varira i iako kravlje mleko ima približno isti sadržaj proteina kao i sojino mleko, proteini kravljeg mleka, poput surutke i kazeina, teško su za varenje. Ilustracije radi, nekada se od kazeina pravio lepak za nameštaj! Sojin protein smanjuje holesterol i može smanjiti rizik od raka dojke. Mada, nisu ni svi šećeri, ni svi proteini, niti sve masti iste. I svi oni imaju svoju svrhu, samo je pitanje koji od njih, u kom životnom dobu i za šta su nam potrebni. Ne treba ništa apriori isključivati. Kravlje mleko ne sadrži vlakna, dok sva biljna mleka sadrže bar malo vlakana. Vlakna pomažu u održavanju digestivnog trakta zdravim i mogu usporiti varenje šećera. Ovseno mleko ima najveći udeo vlakna od svih vrsti mleka. Žitna mleka od glutenskih žitarica(ječma, raži) ili ne-glutenskih žitarica(ovsa, prosa, kinoe, heljde i amaranta) predstavljau hranljive i nadasve ukusne napitke za sve uzraste, noseći sa sobom lepezu novih ukusa i benefita. Neke će ona vratiti u detinstvo, a nekima će otvoriti nove horizonte. Nemoguće je reći koje je mleko je najbolje. Na kraju se sve svodi na individualnu potrebu za nutritivnim vrednostima, ali pre svega za ukusom koji nam prija, jer ćete najverovatnije izabrati ono u čijem ispijanju zapravo najviše uživate. Napomena: Određene vrste žitarica od kojih se proizvodi biljno mleko, poput ječma, raži u sebi imaju gluten pa ih osobe intolerantne na gluten ne bi trebalo koristiti, kao ni zaslađivati druga biljna mleka koja se proizvode od ne-glutenskih žitarica(ovsa, prosa, kinoe, heljde i amaranta) sa ječmenim sladom(tzv. Malteks) u kome ima glutena.