Treba naznačiti da su cela zrna puna hranljivih sastojaka i vlakana i da su važna komponenta zdrave ishrane. Ali, klice žita imaju više hranljivih sastojaka od običnih integralnih žitarica i lakše su svarljive u odnosu na samo zrnevlje.
Naklijala zrna su seme od celog zrna koje je tek počelo da raste i još uvek nije sasvim biljka. Unutar spoljašnje ljuske semena (mekinje), biljni embrion (klica) oslanja se na endosperm semena – skrobnu hranu, koja podstiče njegov rast. Tokom ovog procesa naklijavanja razlaže deo skroba, što čini procenat hranljivih sastojaka većim. Takođe razgrađuje fitat, oblik fitinske kiseline koji normalno smanjuje apsorpciju vitamina i minerala u telu. Tako naklijalo zrno ima više dostupnih hranljivih sastojaka nego zrela zrna. Te hranljive materije uključuju folate, gvožđe, vitamin C, cink, magnezijum i proteine.
Proces klijanja razgrađuje skrobni endosperm, proklijala zrna imaju manje skroba i lakša su za varenje od običnih zrna, što može pomoći ljudima koji su osetljivi na varenje žitarica.
Klice žitarica i cela zrna sadrže iste hranljive sastojke, ali u različitim količinama.
Za samo nekoliko dana klijanja drastično se povećava koncentracija vitamina: sadržaj vitamina E se povećava za 300%, vitamina C – za 600%, a vitamin B za 1000%. Sadržaj vitamina B17 poznat po prevenciji raka je 100% veći nego u neklijalom/celom zrnevlju.
Sama pšenica je bogata ugljenim hidratima i uzrokuje prekomernu sluz, što može imati neprijatne posledice poput hroničnog kašlja, kremeljavih očiju, stalno začepljenog nosa i neugodnog zadaha. U procesu naklijavanja, ugljeni hidrati se pretvaraju u prirodni šećer, smanjujući količinu sluzi koja se stvara.
Proklijala zrna imaju manji sadržaj skroba nego cela zrna, a više proteina, vitamina i minerala. Klice žitarica, time što imaju više kjučnih hranljivih sastojaka, utiču na smanjenje krvnog pritiska, blagotvorno deluju u borbu protiv dijabetesa, smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti, blagotvorno utiču na zdravlje dojilja (smanjuju depresiju i umor), štite od bolesti masne jetre, lakše su svarljive od celih zrna žitarica.
Proces klijanja takođe rezultira smanjenjem ugljenih hidrata zajedno sa povećanjem proteina. Konačno, klice žitarica takođe imaju niži nivo glutena i do tri puta veću količinu rastvorljivih vlakana koja se nalaze u celim/neklijalim zrnima.
Ništa vam ne pokvari dan kao trom rad creva. Nedostatak vlakana u ishrani je obično krivac. Dok se mekinje pšenice obično dodaju u hranu kako bi se povećao unos vlakana, klice pšenice mogu biti mnogo spretnije u tom poslu, a pritom nuporedivo ukusnije. Ima impresivan profil vlakana, što ga čini dobrim dodatkom ishrani protiv konstipacije.
Efekti ishrane bogate vlaknima na imuni sistem su dobro poznati. Prijatelj gastrointestinalnog sistema- vlakna pomažu u uklanjanju štetnih mikroba iz creva i promovišu razmnožavanje dobrih bakterija. Hrana bogata vlaknima, poput pšeničnih klica, stoga može učiniti čuda za imuni sistem.
Ako su dijabetičari skeptični prema pšeničnim klicama, evo nečega što će vas uveriti u suprotno. Već znamo da ovaj prehrambeni proizvod ima visok sadržaj dijetalnih vlakana. A ovo može pomoći u smanjenju odgovora glukoze u krvi nakon obroka. Uključivanje integralnih žitarica u vašu ishranu može vam čak pomoći da sprečite dijabetes tipa 2.
Pšenične klice mogu pomoći u poboljšanju zdravlja srca. Nutricionisti i zdravstveni stručnjaci su uvek preporučivali da se jedu cela zrna za poboljšanje zdravlja srca. Sa svojim briljantnim nutritivnim profilom, pšenične klice su ono što telu treba da bi održalo srce u dobroj formi i smanjili rizik od koronarnih bolesti.
Moderna ishrana je zdravstvena noćna mora! Jedan od mnogih neželjenih efekata je povećani rizik od raka. Zbog toga zdravstveni stručnjaci preporučuju dobru dozu antioksidanata za suzbijanje rizika od raka. Može se povećati dnevni unos antioksidanata izdašnom porcijom žitnih klica.
Suprotno onome u šta muškarci vole da veruju, PMS je stvarno stanje, a ne nešto što žene čine da bi opravdale svoje razdražljivo ponašanje. To je lavina emocionalnih i fizičkih problema koja se prikrada nekoliko dana pre menstruacije. Studije pokazuju da uzimanje pšeničnih klica može značajno smanjiti fizičke i emocionalne simptome PMS-a. Možete izbacite čokolade i kolače i koristite pomoć pšeničnih klica. Pšenične klice su takođe deo holističkog, prirodnog tretmana za bolne periode.
Ishrana bogata vlaknima može se boriti dijetalnim vlakanima protiv debljanja i gojaznosti. Ako jedete pšenične klice, ne samo da ćete dobiti dovoljno vlakana, već ćete i duže biti siti, umnjujući potrebu da bezumno grickate. Pšenične klice se mogu smatrati efikasnom hranom za mršavljenje.
Mikrobiota creva ili dobre crevne bakterije najbolji su prijatelji vašeg želuca. Zdrav unos dijetetskih prebiotika može pomoći dobrim crevnim bakterijama, promovišući tako imunološko zdravlje. Dijetalna vlakna u pšeničnim klicama sadrže prebiotike koje crevne bakterije mogu da fermentišu da bi proizvele masne kiseline kratkog lanca. Pored toga, njegova svojstva koja gode crevima, čine ih dobrom hranom za one koji imaju IBS(sindrom razdražljivih creva).
Pšenica, najviše konzumirano zrno na Zemlji, može doneti najviše koristi kada se konzumiraju njene klice. Nauka je dokazala da proces klijanja umnožava zdravstvene prednosti samog semena. Konzumacija žive hrane poput klica pšeničnice je ekonomičan i efikasan način za poboljšanje zdravlja pomažući metabolizmu, neutrališući toksine, pročišćavajući krv, umnožavajući količinu hranljivih sastojaka i obezbeđujući telu povećanu količinu energije. Štaviše, njihova tekstura i orašast ukus čine ih odličnim dodatkom salatama, supi, testeninama i pirinču, a mogu da služe i kao ukusna grickalica.
Nutrititivne vrednosti za klice Ječma
Za 100 g
Energija 198 Kcal. Energija iz masti 11.4 Kcal.
| Količina | % DV | |
| Voda | 47.75 g | N/D |
| Energija | 198 Kcal | N/D |
| Energy | 828 kJ | N/D |
| Protein | 7.5 g | – |
| Total masti (lipidi) | 1.27 g | – |
| Pepeo | 0.96 g | N/D |
| Ugljenihidrati | 42.53 g | – |
| Total dietalna vlakna | 1.1 g | 5% |
| Minerali | Količina | % DV |
| Kalcijum, Ca | 28 mg | 3% |
| Gvožđe, Fe | 2.1 mg | 27% |
| Magnezijum, Mg | 82 mg | 24% |
| Fosfor, P | 200 mg | 20% |
| Kalijum, K | 169 mg | – |
| Natrijum, Na | 16 mg | 1% |
| Cink, Zn | 1.7 mg | 11% |
| Bakar, Cu | 0.3 mg | 14% |
| Mangan, Mn | 1.9 mg | 93% |
| Selen, Se | 42.5 µg | 61% |
| Vitamini | Količina | % DV | |
| Vitamini rastvorivi u vodi | |||
| Vitamin B1 (Thiamin) | 0.2 mg | 15% | |
| Vitamin B2 (Riboflavin) | 0.2 mg | 10% | |
| Vitamin B3 (Niacin) | 3.1 mg | 16% | |
| Vitamin B5 (Pantothenic acid) | 0.558 mg | 11.16% | |
| Vitamin B6 (Pyridoxine) | 0.3 mg | 21% | |
| Vitamin B9 (Folate) | 38 µg | 10% | |
| Folate, food | 38 µg | 10% | |
| Folate, DEF | 38 µg | 10% | |
| Choline | 14.4 mg | 2.61% | |
| Vitamin C (Ascorbic acid) | 2.6 mg | 5% | |
| Vitamini rastvorivi u mastima | |||
| Vitamin A, RAE | 0 | 0% | |
| Vitamin A, IU | 0 IU | N/D | |
| Vitamin E (alpha-tocopherol) | 0.05 mg | 0.35% | |
* Gore pomenute procentualne dnevne vrednosti (% DV) zasnivaju se na unosu od 2000 kalorija u ishrani. Dnevne vrednosti (DV) mogu se razlikovati u zavisnosti od dnevnih potreba za kalorijama. Proračuni su zasnovani na prosečnoj starosti od 19 do 50 godina i težini 85 kg.
Aktivnost potrebna za sagorevanje
198 kalorija
30 Minuta vožnje bicikla,
20 Minuta trčanja,
70 Minuta sređivanja stana/kuće.
