Iskreno rečeno, nisam baš nešto imao u planu da ću da se bavim ovakvim poslom pa čak i da uživam u svemu tome ali pojavila se Ona. Naravno da me je odmah privukao njen osmeh i entuzijazam pa sam se potrudio da što pre postanem On iliti druga polovina. Posle je sve nekako dolazilo samo i nadopunjavali smo se, a onda smo postali i prava porodica sa dva prekrasna dečaka.

Naravno da smo hteli sve najbolje za njih pa smo krenuli u proizvodnju vermikomposta i organskih zemljišnih supstrata, a pravili smo ih, što bi rek’o Balašević, k`o upisane: odabrane sorte glista, domaće stajsko đubrivo, čista voda… Milina jedna, evo sad sam se sav raznežio kada se setim kako nam je išlo i kako su i klinci zajedno sa nama radili i veselili se svakom uspehu.

Sve je bilo k’o u bajci kad evo ti jednog dana utrča Ona sva puna energije i krene bujica reči o nekakvim klicama, mikro bilju, sokićima od žita i mikro bilja, jestivog cveća, energetskih kolača… Gledam ja raširenih očiju i pokušavam da uhvatim početak i kraj ali mi nešto ne ide jer Ona samo vrca od ideja, jedna za drugom. U jednom trenutku kaže Ona: ‘Vidi ovde bi mogao da se uposli onaj vermikompost i oni organiski zemljišni supstrati što praviš … niko ne proizvodi mikro bilje i žitne trave na toj vrsti podloge …A tek što je to zdravo, u klicama i mikro bilju se nalazi najviše minerala, oligoelementa, vitamina i životne energije od celog života biljke i tada su najzdravije za organizam, lako usvojivo… jednostavno riznica zdravlja i to samo za nas ukusno, zdravo i sveže.’

Sad sam već počeo jako pažljivo da slušam čekajući nastavak. ‘To je zdravo i za nas i za naša dva dečaka i dobićemo najbolje od biljaka što postoji i to još zdravo i organsko’ nije se zaustavljala Ona. U jednom trenutku se uozbiljila i rekla: ‘Samo da znaš da računam na tebe i to ozbiljno!’ i dala mi je hrpu knjiga, nekakvih naučnih radova(ispustio sam da je ona Hemičarka i da je provela nekoliko godina radeći na fakultetu, tako da joj analitičnost i sistematičnost ne manjka!). U tom trenutku mi je postalo jasno da ću sve svoje inženjersko, organizaciono, marketinško i uzgajivačko iskustvo i znanje morati da uposlim, i to 200%.

Naravno da je literatura bila od koristi ali je ona tek otškrinula vrata čarobnog sveta klica i mikrobilja u kojem buja život, snaga i energija, a svaki dan se rađaju novi, prekrasni izdanci. Od tada su nam se životi malo zarotirali, preokrenuli naglavačke i uneli radost otkrivanja novog. Obišli smo sve koje smo znali da se bave proizvodnjom da prikupimo nova znanja i savete, pa smo stigli čak i do Beča kao prestonice organske proizvodnje na koju su Austrijanci posebno ponosni. Setio sam se tada kako mi je baka, dok sam bio mali, govorila da je ranije ako si hteo nešto da naučiš trebalo da ideš u Beč, a ja mislio u sebi  ‘au, to mora da je mnogo daleko ali sigurno imaju dobre ringišpile.’  Naravno da imaju ringišpile ali i predivne organske proizvode.
Nakon tog perioda, u kom smo skupili sve što smo mogli, ništa nas nije više moglo zaustaviti: osmišljavanje proizvodnje i određivanje koliko biljkama treba vode, kakav vazduh, koliko svetlosti, kakva zemlja, temperatura, šta koja biljka voli, a šta joj smeta. Ma k’o kraljevska porodica mislim se ja, jedna hoće ovako, druga onako, trećoj odgovara nešto potpuno drugačije, a mi već na ivici snaga samo beležimo i pravimo nove kombinacije kako da visočanstvima ugodimo. U jednom trenutku, mislim da je to kada smo se „sprijateljili“ sa njima, naše ljubimice su počele da rastu i napreduju. Naravno da su se naša radost i novoprobuđeni entuzijazam naglo popravilo što su videli i naši prijatelji koji su sve vreme bili naši degustatori i motivatori (ne baš uvek, umeli su i da nas iskritikuju i to pošteno, ali hvala im na tome, vredelo je). Tada mi je moj prijatelj Aleksandar H. rekao: ‘Nenade, do sada nisam te video da zračiš sa toliko entuzijazma i pozitivne energije, a i ideja ti je odlična (znao je on da ju je Ona smislila, ali je ipak moj drug pa mi je učinio!), potencijal ogroman, konceptom proizvodnje napravio si kvalitativnu razliku u odnosu na ono što se danas radi I nudi… I sve je to sjajno … ali nemoj da ispustiš činjenicu da radiš nešto što je korisno i ponasve dobro za ljude… ne proizvodiš šećernu vodicu, već nešto što čini da ljudi budu zdravi i da se osećaju bolje! E tu sam baš izistinski uzleteo. A nije da mi nije trebalo, celokupnu otpremninu koju sam dobio kada sam napustio prethodni posao sam ‘skrcao’ u ovaj projekat.
Trebalo nam je ime, a od silnog posla nisam nikako uspevao da se koncentrišem, a onda je uletela Ona i pobedonosno rekla KlicoKutak, mada je stvarna kuma bila njena sestričina Jelena koja je kreirala Instagram profil pod tim imenom. Svi smo se odmah oduševili i prihvatili ime našeg novog čeda što nam je udahnulo novu energiju i ideje.
Napravili smo nova pakovanja, savladali proizvodnju ultra zdravih uvek svežih sokića od mladih izdanaka bez pasterizacije i zamrzavanja kako bi izvukli maksimum iz tog zlatnog rudnika zdravlja, a najvažniji su nam bili utisci novih kupaca kojih je bilo svakim danom sve više. Kada smo dobili sliku naših klica i mikro bilja izmešanih za doručak (uz konstataciju korisnika – ovo je extra kombinacija za doručak) znao sam da smo na dobrom putu.
Vaše zadovoljstvo nas obavezuje da konstantno dižemo kvalitet, usvajamo nova znanja i razvijamo još bolje i ukusnije proizvode.
Molimo Vas da nam i dalje šaljete svoje sugestije i predloge na kojima smo Vam neizmerno zahvalni i koji će doprineti da još više poboljšamo našu proizvodnju, jer ona i postoji zbog Vas.

Srdačno Vaši
Danijela & Nenad